Sep. 9, 2016

Posle,nemam ni ja pojma kog po redu razgovora na chatu sa još jedim likom mogu samo da kažem da su 99% gay muškaraca kukavice i pičkice koje se kriju i od svoje senke i veruju da su svi pederi kurve sem njih naravno,jer oni su nekako posebni.

Najveći šok mi je bio baš prekjuče kad sam kuckao sa jednim intelekulcacem koji mi je evo već nekoliko dana fascinantan,kao i svi intelektualci što su mi,skoro pa instinktivno fascinantni jer imaju šta da kažu a ja volim da slušam...Na pečetku mi je delivalo kao da je stvarno jedan od onih retkih koji imaju zdav odnos sa svojim sekalitetom i koji to ne doživlavaju kao neki hendikep...a onda slučano smo se pričom dohvatili toga da je on bisex i da gle čuda,planira jednog dana da se oženi i ima porodicu i skoro automacki mi se podigla kiselina u stomaku i došlo mi je da bljucnem,jer je pričao kako želi porodic koju ne može da ima sa momkom i kako je spreman da zbog toga digne ruke od bilo koga sa kim se bude zateko kad za to bude došlo vreme....A pre toga se trudio da pričom dočara kako je neki njegov bivši bio autohomofobičan i kako on to nije ni najmanje...

Hmmm čudno mi je da svi koji su biseks ili bar ubeđuju sebe da to jesu vide sve sa momcima kao prolazne avanture koje će ili prekunuti ili nastaviti krišom kada se budu "skrasili" sa nekom ženom koja će im izrađati decu.Kao da je nemogoguće bilo šta značajnije sa muškarcem...ako da takva veza ne može da ispuni i bude nešto više od samo sirovog sexa...

Čak i mnogo njih koji su gay opet tretiraju to kao da nije moguće voleti nekog momka na neki dublji način...kao da je sve sa momcima više fizička stvar bez nekih dubljih i iskrenijih osećanja koja se ne završavaju ispod pokrivača.

Ne,nisam ja poseban zbog toga što ne mislim tako...i ne,nema tu ničeg ženstvenog u tome...

Aug. 29, 2016

Znam...Dugo nisam pisao ništa.Uplašio sam se se malo kada sam video da ljudi čitaju moje gluposti.Nije da se bojim pažnje,ponekad mi čak i prija ali eto ponekad zna da me malo uplaši.

Postoji još jedan razlog zašto nisam pisao a to je već komplikovanije da se objasni.

Slučajno sam na chatu naleteo na jednog momka koji prevodi filmove i serije za neki sajt i onda tako počeo da mu pomažem oko tih prevoda...Jednostavno sam se zamlatio s njim.Prija mi to neobavezno kuckanje koje se se ne vrti oko ničeg konkretnog,bez muvanja i bez nabacivanja bilo s moje bilo s druge strane.Usmerio sam svu moju pažnju na njega i na neki način sam se i vezao za njega.Ne mogu da kažem da mi je prijatelj,jer ipak nikad se nismo videli uživo ali opet mi je drag i većinu svog vremena trošim na njega.

Što se tiče momka sa kojim se razvlačim već dve godine na romeu,e o njemu ne znam više šta da mislim i šta da očekujem.Relativno skoro je rekao da želi da se vidimo i uživo ali se omusio kad sam mu rekao da mi ne ogovara da se vidimo uveče i da ne planiam da ga posexam...Nije da imam nešto protiv sexa,i daleko sam od nevinašceta,ali mi sex nije stvarno toliko bitan.A i nekako me to viđanje uveče,kad niko ne vidi podseća na nekog kom sam bio samo prljava mala tajna i ko nije računao da je bitno ni da mi kaže da ima devojku sve dok nije postalo previše ozbiljno.Tako nešto mi više nikad ne treba.Ništa,pružiću mu šansu čisto da radi reda,ne moram da ispadnem đubre.

Sa lepše starane,razgovori sa doktorkom mi idu dobro koliko mi se za sad čini...Ne znam zašto ali očekivao sam da će to biti neprijatnije iskustvo i da će biti previše glupih pitanja,ali nije bilo neprijatno,niti je bilo glupih pitanja.Valjda ću od proleća moći da počem sa T.

Malo me je strah kako će moji regovati ali valjda ću do tad uspeti da se odselim odavde.Ne mogu,nemam više strpljnja za njihove gluposti.Više me čak ni ne nerviraju njihovi ispadi,samo želim da se sklonim.

Apr. 29, 2016

Mnogo sam zapostavio ovaj blog u zadje vreme...Dosta toga se izdešavalo kod mene i eto nekako od siljne te gužve i jurnjave nisam stigao da pišem ovde.

Prvo je bila jurnjava da refondiram putne troškove od prošli put...uh,to se ispostavilo kao veća njavaža njego što sam očekivao jer mi je koza na šalteru rekla da nema tu šta da se overava i tako sam išao sa ne overenim putnim nalogom i onda sam morao da podnosim molbe i nekako jedva uspeo da povratim to...

Pa onda sam morao da uzimam drugi uput jer mi je onaj bio isteko a ovde su bili kompjuteri u kvaru.Morao sam u zaječarski dom zdravlja da idem...naravno potrošio ceo pre podne na to jer tamo nemam karton a samo jedna doktorka radi sa prolaznim pacijentima bezt kartona.

Ceo sam otrnuo od sedenja u hodniku i jedva stigao na red...A kada sam konačno doživeo i to čudo da stignem,doktorka je uspela da zabrlja...okretala je izveštaj na sve strane,izčuđavala se,čudila i na kraju odlučila da to ftm ustvari znači F21...jer da,to ima smisla u njenoj glavi.

Najgore od svega je to što moram sad opet,nazad kod nje da mi to prepravi,naravno ako mi ne zalepi neku još goru dijagnozu.

Moja sreća je što se odavno ne rade lobotomije.

Jedini lekar sa kojima sam imao posla,da je ok je ustvari ta doktorka u gb-u kod koje idem na razgovore i bar je to dobro jer ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da je i ona tako velukodušnja sa tim žnj dijagnozama...

 

Mar. 15, 2016

Malo sam u zadnje vreme zapostavio ovaj blog jer se u zadnje vreme ništa toliko ne dešava...Ustvari dešava se,ali su to stvari koje ne verujem da nekog stvarno zanimaju...To su one najobičnije svakodnevne gluposti...I naravno svakodnevno mačovanje i rasprave sa burazerom koji je,eto svoj život doveo u red(SARKAZAM) pa hoće i moj da sređuje.

Ne,on ne želi da se pomiri ni sa čim što se ne uklapa u njegov mizoginični i zatucani način na koji posmatra svet.Sve je za njega strašno ako nije onako kako je on ubeđen da treba da bude i sve ima osećaj da se njemu oduzima nešto.

Tako je bilo kada sam ja(pošto sam stariji),dobio moj prvi mobilni telefon.On je histerisao i pokušao da ubedi naše da je to previše veliki luksuz za mene...Tako je bilo i kad sam ja hteo da polažem za vozačku(koju baš zato i nemam).Tako je bilo za bilo šta što sam ja kupio...Čak je dva puta lomio ekran laptopu...jednom odmah kad sam ga ja kupio a drugi put kad sam uzeo box paket jer je baba prenela fixni telefon na mene.

Sad eto histeriše jer je keva konačno prestala da mi davi džigericu za to što sam rešio da konačno uradim ovo za sebe.To je bilo poprilično naporno ali je konačno shvatila da ja tu nešto moram da uradim jer je to moj život,jedini koji imam...

Ali za njega je to strašno...Smak njegovog malog,zatucanog sveta...

Od uvek je on ubeđen u to da sam ja pohlepan i da naši nešto odužimaju od njega zato što ne prave velike razlike između nas.Godinama već ponavlja i nabija grižu savesti kevi što mu nije obezbedila veliku kuću,stan,auto i slične stvari zato što sam ja tu i ja gutam taj novac na neki magičan način samim svojim prisustvom.Da,ona je dužna da mu obezbedi te stari,ne treba on da zasuče ruakve i sam zaradi ono što mu treba...Daleko bilo...On treba da se sredi kao maneken,da paradira po kraju i bude šmeker kao što radi a mama treba da mu kupi auto da bude još veći šmeker jer on to zaslužuje.Samo eto ne može to jer ja sam tu,i ja ne radim po pola godine nekad i duže i onda nema za njega i negovo šmekerisanje jer ja i kad radim kupijem gluposti kao što su patike,farmerke,mobilni telefoni i slične stvari,pa nema za njegovo šmekerisanje.Jer bože moj...Ja sam strašna azdaja i nisam hteo kao sve "pametne" devojke da se udam sa 17 za nekog gastarbajtera i skinem mu se s leđa...I šaljem mu iz inostranstva markirane krpice...Nego se ja ceo život inatim prirodi i usuđujem se na budem ono što su mi nebesa odredila da budem.

Sere mi se od njega i njegovih gluposti...Od toga što pokušava da me nabedi da sam lud,pohlepan,nezahvalan i sveopšte loša osoba.Od toga što nabija kevi grižu savesti što me ne izbaci iz kuće kad sam lud,pohlepan,zao...i još preko svega toga peder.

Muka mi je i sere mi se od njega,i dosta mi je više.Zgadio mi se...odavno mi se zgadio,ali ovo je kap koja je prelila čašu.Više nema gledanja kroz prste i ako treba da ga prijavljem za uvrede i psihičko zlostavcljanje biće prijavljen...Ako već hoće da budem zao onda ću mu pokazati koliko sam zao.

Mar. 6, 2016

Danima već pokušavam da smislim kako da započnem ovaj posat jer se toliko toga izdešavalo ove nedelje.

Otišao sam u BG i konačno razgovarao sa doktorkama...Ali da krenem redom; prvo mi je burazer priredio takvu scenu da stvarno počinjem da mislim da on nije samo zatucan nego stvarno glup.Ukopao se na ulazna vrata ko magarac i pozvao policiju...Naravno,policija je došla i malo je falilo da on dobije prijavu za remećenje javnog reda i mira jer je urlao kao magarac.Naravno,objasnio je kod kog ja lekara idem,i ni on sam ne zna od kud mu to ali je bio 100% ubeđen da je to iz nekog,samo njemu jasnog razloga,to nezakonito...I ne samo to...Nego kad su mu zapretili da će on dobiti prijavu zbog toga što mi ne da odem kod lekara,pokušao je da promeni priču u to da sam ukrao novac od naše majke čisto koliko da me zadrže koliko da zakasnim za autobus...Nego ipak,ni policija nije baš toliko glušpa da mu poveruje.Morao sam da ih ostavim da se sami dogovore oko toga ko je lud,ko zbunjen ko normalan i pošao sam.Pola stvari nisam poneo,nisam stigao da idem ni u kupovinu pre polaska...Kad sam stigo na utobusku imao sam tek toliko vremena koliko da kupim kartu i trknem na trafiku pored da kupim sebi cigare i kiselu vodu,i 100g kafe i jednu čokoladu za drugaricu kod koje sam tih par dana odseo.Tek kad sam seo u autobus keva me je pozvala da mi javi da je policija očitala njemu lekcio oko toga što ih je zvao i da su mu zapretili da će sledeći put dobiti prijavu ako bude pokušao da me sabotira na bilo koji način...Možda su trebali da mu napišu tu prijavu da se malo nauči pameti,ali s druge strane to bi nas udarilo po žepu jer on ionako živi parazitarno.

Najbitnije je da sam ja stigao u BG i ta drugarica i njen dečko su me čekali.Divni su stvarno...Samo sam ja bio malo drven i mutav...bar dok se nisam malo opustio...Mada mi je bilo teško da se opustim taj dan...Ustvari taj dan pred razgovor sa doktorkama mi je bio najduži dan ikad...Toliko me je drmala trema da ni o čemu drugom nisam mogao da razmišljam.Vrteo sam po glavi raznorazne moguće scenarije kako bi to moglo da izgleda.Mislim da sam uzpaničio i tu sirotu devojku jer je i ona delovala sva napeta...I nekako me grize savest zbog toga...Trebao sam da se malo više potrudim da budem opušteniji...posebno mi je sada glupo kad se ispostavilo da nisam imao nikavog razloga da stvarno paničim jer su obe doktorke jako prijatne i ljubazne.I uopšte nisu ni blizu onog lekara kod kog sam išao po uput koji mi je kolutao očima i verglao me uputima sa kojima ne mogu da zakažem.

Taj razgovor je prošao mnogo bolje nego što sam očekivao.Dobro,nisam imao mnogo vremena da stvarno nešto razgovaram s doktorkama ali sam stigao da se junači rasplačem...Mada to nije imalo veze s tim što me je ona pritala nego s tim da sam hteo da kažem toliko toga od jednom i što mi se skupila gomila raznoraznih osečanja koja nisam znao kako obuzdam...

Znam...jako muževno od mene xD Ali nema veze,prošlo je dobro.I znam da za sledeći put nemam ni jedan jedini razlog da paničim i da se plašim.Sve je u redu...

Jeste taj razgovor bio poprilično kratak ali je bio sasvim dovoljan da se osećam lakše jer konačno radim nešto konkretnije.Čak i da ništa više od tih razgovora ne uspem da postignem opet nema ni veze ako će mi to bar popraviti samopouzdanje koiko da se nosim s tom činjenim da ne izgledam onako kako ljudi očekuju da jedan momak izgleda...mada oipet bilo bi lepo kad bih bar stigao do hormnona koliko da me ljudi ne gledaju kao freaka kad govorim u muškom rodu...

A drugarici i njenom dečku moram da kupim veću čokoladu...Ustvari su zaslužili mnogo više i moram da smilim neki način da im se dužim,jer stavrno ne verujem da bi mi neko drugi ovoliko izašao u susret koliko su oni.